Sposobno, a neaktivno stanovništvo

Bez autora

Oct 10 2011

Prema Vladinom izveštaju o stanju nacije, u poslednje četiri godine 20.000 ljudi doseglo je granicu apsolutnog siromaštva. U Evropskoj uniji 28 odsto populacije nije radno aktivno, dok u Srbiji čak 41 odsto ljudi od 15 od 65 godina ne radi. U poređenju sa stanjem u zemljama regiona, Srbija prednjači po broju neaktivnog stanovništva. Sa tolikim brojem neaktivnih teško je zamisliti razvoj. Zamislite firmu u kojoj imate 100 zaposlenih od kojih 42 osobe apsolutno ne rade i ne privređuju ništa. To nam je, zapravo, primer društva. U Srbiji svake godine oko 70.000 mladih stasa za rad. Istraživanja pokazuju da znatan broj ljudi, ukoliko brzo ne nađe posao, odustaje od traženja, isključi se, živi sa porodicom ili na selu, a stečeno znanje zaboravlja. Nacionalna služba za zapošljavanje mnogim programima i obukama pokušava da takve osobe podstakne da postanu konkurentne, a ohrabruje podatak da više od 30 odsto osoba uključenih u programe obuke, u roku od pola godine nađe posao.

Gotovo svaki drugi radno sposoban građanin u Srbiji nije radno aktivan. Oko 70.000 mladih ljudi godišnje stasa za rad, ali zbog loše ponude posla, brzo odustaje od traženja. Uzrok neaktivnosti jeste i to što je polovina stanovništva funkcionalno nepismena.

Prema Vladinom izveštaju o stanju nacije, u poslednje četiri godine 20.000 ljudi doseglo je granicu apsolutnog siromaštva. U Evropskoj uniji 28 odsto populacije nije radno aktivno, dok u Srbiji čak 41 odsto ljudi od 15 od 65 godina ne radi.

U poređenju sa stanjem u zemljama regiona, Srbija prednjači po broju neaktivnog stanovništva.

Šef Vladinog tima za smanjenje siromaštva Žarko Šunderić kaže da je sa tolikim brojem neaktivnih teško zamisliti razvoj.

"Zamislite firmu u kojoj imate 100 zaposlenih od kojih 42 osobe apsolutno ne rade i ne privređuju ništa. To nam je, zapravo, primer društva", kaže Šunderić.

U Srbiji svake godine oko 70.000 mladih stasa za rad. Istraživanja pokazuju da znatan broj ljudi, ukoliko brzo ne nađe posao, odustaje od traženja, isključi se, živi sa porodicom ili na selu, a stečeno znanje zaboravlja.

Nacionalna služba za zapošljavanje mnogim programima i obukama pokušava da takve osobe podstakne da postanu konkurentne, a ohrabruje podatak da više od 30 odsto osoba uključenih u programe obuke, u roku od pola godine nađe posao.

"Savet svim licima koja su prijavljena kod nas i onima koji nisu jeste da posao mora aktivno da se traži, da pasivan odnos prema traženju problema nije dobar", kaže Srđan Andrijanić iz Nacionalne službe za zapošljavanje i naglašava da će tim osobama Nacionalna služba pomoći da dođu do zaposlenja.

Polovina nepismena

Neaktivnost je često prouzrokovana i nedovoljnom pismenošću. U Srbiji je polovina stanovništva nedovoljno funkcionalno pismena – ne zna da popuni prijavu, ispuni zahtev ili napiše molbu.

Odraslima bez osnovne škole takozvane večernje škole bile su nedovoljno privlačne. Projekat "Druga šansa" nudi bolje rešenje.

"'Druga šansa' daje novu priliku odraslima da sada ysavrše osnovno obrazovanje, ali kao integralno obrazovanje koje obuhvata osnovno, zajedno sa stručnim obukama za jedno od 35 zanimanja traženih na tržištu rada", kaže koordinatorka projekta "Druga šansa" Aleksandra Kokanović.

Interesovanje za obrazovanje ohrabruje. Do sada je prijavljeno blizu 3.000 odraslih rešenih da se vrate aktivnom životu koji jedini otvara nove mogućnosti.